Историја трансплантације косе: од првих експеримената до савременог FUE

Зашто је историја трансплантације косе важна

Трансплантација косе има дужу историју него што већина људи мисли. Савремени захват, у ком се појединачне фоликуларне јединице премештају са потиљка на проређена подручја, резултат је више од једног века експеримената, грешака и постепених побољшања. Када знате како се техника развијала, лакше је разумети зашто данашњи резултати обично изгледају природније него раније и зашто хирурзи толико говоре о донорској коси и фоликуларним јединицама.

У наставку је кратак преглед кључних фаза, од првих лабораторијских експеримената до техника које се примењују данас.

Први експерименти у 19. веку

Први забележени експерименти са пресађивањем косе потичу из почетка 19. века. Извештаји из 1822. године описују покушаје премештања коже са длаком код животиња. Те студије биле су далеко од лечења ћелавости, али су показале важно начело: кожа са длаком може да се премести на друго место, а длака може да настави да расте.

Деценијама је та идеја остала занимљивост експерименталне хирургије. Још се није разумело зашто коса опада код типичне ћелавости, нити је постојао поуздан начин да се предвиди да ли ће пресађена коса преживети.

Пионири у Јапану: прва хируршка обнова косе

Важно поглавље написано је у Јапану у првој половини 20. века. Јапански лекари, међу њима Масао Сасакава, Хаџиме Тамура и Шоџи Окуда, описали су своје операције хируршке обнове косе.

Окудин рад сматра се нарочито значајним. Он је 1939. године објавио опис пресађивања малих округлих графтова коже са длаком, величине отприлике од 1 до 5 мм, ради обнове косе на глави, обрвама и брковима. Радио је углавном са пацијентима који су косу изгубили због ожиљака, опекотина или урођених стања. Тамура је касније описао употребу још мањих графтова, приступ који је наговестио много каснији развој.

Пошто су ти радови објављени на јапанском и у време Другог светског рата, у Европи и Америци су дуго остали углавном непознати.

Норман Орентрајх и начело доминације донора

Прекретница у лечењу уобичајене ћелавости дошла је 1959. године, када је амерички дерматолог Норман Орентрајх објавио рад о концепту доминације донора. Показао је да коса узета са потиљка и са стране главе, из подручја које је обично отпорно на андрогену алопецију, углавном задржава своја својства и пошто се премести на ћелаво подручје.

Другим речима, пресађени фоликул понаша се према месту са ког потиче, а не према месту на које је постављен. То начело и данас је темељ трансплантације косе. Оно објашњава и зашто захват толико зависи од квалитета и величине донорске зоне.

Орентрајх је користио округле графтове од неколико милиметара, од којих је сваки садржао много длака. Често га називају оцем савремене трансплантације косе.

Доба чепова и прелазак на мање графтове

Наредне две деценије стандардна техника били су округли графтови, често звани чепови. Коса је из њих расла, али пошто је сваки графт садржао чуперак длака, резултат је могао да изгледа неприродно, нарочито дуж линије косе. Карактеристичан изглед „косе као код лутке“ из тог периода један је од разлога због којих је трансплантација косе некада имала лош глас.

Током осамдесетих година хирурзи су све чешће радили са мањим минитрансплантатима и микротрансплантатима. То је омогућило мекшу линију косе и постепенији прелаз, иако су се графтови и даље секли без обзира на природно груписање длака.

Фоликуларна јединица

Осамдесетих година истраживачи су описали фоликуларну јединицу: природну групу од једне до четири длаке које расту заједно, са својим лојним жлездама и малим мишићем. То запажање променило је начин на који хирурзи размишљају о графтовима. Ако коса природно расте у тим малим групама, најприроднији резултат требало би да се добије њиховим пресађивањем у целини.

Трансплантација фоликуларних јединица и појава FUE

Средином деведесетих година хирурзи Роберт Бернстајн и Вилијам Расман формулисали су концепт трансплантације фоликуларних јединица. Предложили су да се коса премешта у истим малим групама у којима природно расте, а не у већим комадима коже. У почетку се то радило тако што се из донорске зоне уклањала трака коже и под увећањем делила на фоликуларне јединице, што је метода позната као FUT.

На истој идеји хирурзи су развили вађење фоликуларних јединица, односно FUE. Код FUE се појединачне фоликуларне јединице узимају директно из донорске зоне веома малим панчевима, најчешће пречника мањег од милиметра, па нема линијског ожиљка. Техника је у медицинској литератури описана почетком двехиљадитих и постепено је постала једна од најчешће коришћених метода.

Трансплантација косе данас

Савремена обнова косе спаја те идеје са бољим увећањем, финијим инструментима и пажљивијим планирањем. Имплантери у облику оловке, који се користе у DHI техници, омогућавају да се графтови постављају директно у кожу уз прецизну контролу угла и дубине. У неким клиникама при вађењу могу да помогну и роботски системи. Хирурзи више пажње посвећују и обликовању линије косе, преживљавању графтова ван тела и дугорочном очувању донорске зоне.

У данашњој пракси FUE се обично примењује код андрогене алопеције, а комбиновани FUE и DHI приступ може да се користи и код андрогене алопеције и за згушњавање. Избор увек зависи од облика опадања косе, донорске зоне и циљева пацијента, а доноси га хирург после прегледа.

Вреди запамтити и оно што је историја показала: трансплантација премешта постојећу косу, не ствара нову и не зауставља основни процес опадања. Многим пацијентима потребан је и медицински план за очување сопствене косе. Више о захвату можете прочитати на страници о трансплантацији косе.

Консултација у City Medical Centre

City Medical Centre ради са пацијентима из иностранства. Прва консултација је бесплатна и може да буде онлајн: пошаљите фотографије косе и донорске зоне и поставите сва питања о савременим техникама и о томе шта оне реално могу да постигну у вашем случају. Лекар процењује вашу ситуацију и наводи цену, која се затим утврђује уговором. Лични координатор је уз вас од прве поруке до краја опоравка, а фотографије и питања можете послати и преко WhatsApp-а. Више сазнајте на страници о трансплантацији косе.

Најчешћа питања

Ко се сматра оцем савремене трансплантације косе?

Та титула се обично приписује америчком дерматологу Норману Орентрајху. Он је 1959. године описао доминацију донора, начело по ком коса узета са потиљка и са стране главе задржава отпорност на андрогену алопецију и пошто се пресади на ћелаво подручје.

Шта је доминација донора?

То је запажање да се пресађени фоликул понаша према подручју из ког потиче, а не према подручју на које је постављен. Коса из отпорне донорске зоне обично наставља да расте и после пресађивања, зато је донорска зона толико важна.

Зашто су ране трансплантације косе изгледале неприродно?

Ране технике користиле су велике округле графтове, такозване чепове, од којих је сваки садржао чуперак длака. Постављени у редове, нарочито дуж линије косе, могли су да стварају изглед чуперака. Прелазак на мање графтове, а затим на фоликуларне јединице, учинио је резултате знатно природнијим.

Када се појавила FUE метода?

FUE је настао из концепта фоликуларних јединица развијеног деведесетих година и описан је у медицинској литератури почетком двехиљадитих. Уместо уклањања траке коже, појединачне фоликуларне јединице ваде се веома малим панчевима, без линијског ожиљка.

Да ли савремена трансплантација косе зауставља опадање?

Не. Трансплантација прераспоређује постојећу косу из донорске зоне, али не лечи узрок опадања. Сопствена коса може да настави да се проређује, па лекар често препоручује и план за њено очување, о ком одлучује после прегледа.